Sedim sa jednim prijateljem prijatelja mog prijatelja, pričamo o nekim nebitnim stvarima i odjednom…

• Je l’ znaš ti da praviš sajtove?
• Paaaa…
• Treba mi sajt, dajem 200 eura…
• ZNAM!

I tako je sve počelo… Nisam imao pojma ništa o tome.. Mislim, pravio sam 2005-6 sajtove za mobilni preko raznih wap servisa, poput peperonity.com, rasklapao kućišta, reinstalirao sisteme (o tome neki drugi put :D), ali o pravljenju sajtova ništa nisam znao..

A ono, klinac si, imaš 19-20 godina… Net tek počeo da radi, a da ne cvili… I to kod drugarice, ona imala 512, zuuuuuuum… Kao LTE sad… Nema online kurseva… Nađeš negde neki članak, pročitaš, pa vežbaš.. Provališ funkciju po funkciju, dugme po dugme.. Svejedno, posle nekih mesec dana i mučenja u Microsoft FrontPage-u, taaadaaaaa! Sajt od 5 stranica… Neka plava boja. Sad kad se setim – užas..:D Ali čoveku se svidelo. Ja dobijem svojih 200 evrića, ručak u restoranu, ma presrećan brate..

I odjednom.. Click -> HELP! Pa od ovog’ može da se živi čoveče.  Evo, prođe nekih 8-9 godina od tad…

Ne znam ni sam koliko sam sajtova uradio do sada, a što mi je najdraže, biram kome hoću, a kome neću da radim…

A kao klincu u srednjoj školi su mi branili da koristim komp.. Kao, mora da se uči, ovo-ono… Od škole mi ostadoše samo drugari, a od kompa sve što imam sada…

Ako si roditelj, ako čitaš ovo, imam samo jednu stvar da ti kažem. Otkaži kablovsku, baci antenu, kupi komp, uzmi brz net i pokaži detetu CODE.ORG  A ni tebi neće škoditi…

#samokazem