Postoje dve vrste ljudi. Ja, koji odgovaram na mejlove spamerima i maksimalno ih maltretiram dok me ne blokiraju i oni drugi koji jednostavno obrišu spam i iskuliraju situaciju.

A šta kad stigne spam od DRŽAVE?!

Da ne zamaram tehničkim stvarima, uglavnom, dok su mi lični mejlovi bukvalno lepak za digitalne prevarante, poslovni su sasvim druga priča. Kreirani filteri i podešavanja bukvalno blokiraju sve što ima i trunku šanse da bude neželjena pošta. Nekad i neki regularan mejl zaglavi na pogrešnoj strani, pa sa vremena na vreme ručno prečešljam naloge, da proverim situaciju.

Tako sinoć gledam mejl i vidim nešto zanimljivo. Pažnju mi privuče @mup.gov.rs mejl. Otvorim i imam šta da vidim. Izvesni Goran sa službenog mejla šalje ponudu za kredit. Po načinu pisanja, vidi se da je u pitanju Google translate i da verovatno ni sam Goran ne zna da je poslao mejl.

Neko bi možda pomislio da je to samo još jedan mejl koji treba obrisati, ali mene ovo jednostavno brine.

Ustanova koja ima pristup svim našim podacima ima toliki bezbednosni propust da računar iz njihove mreže šalje razne ponude za kredite?! 

Ne bude mi teško, pošaljem ja mejl ovom drugu Goranu, a mejl se vrati. Adresa ne postoji u sistemu MUP-a. Dakle, opcija je da je Goran dobio otkaz ili nikada nije ni postojao. Pošaljem ja mejl i na zvanični info@mup.gov.rs mejl, a odgovora nema.

Mene sada zanima, kako institucija koja ima pristup svim našim podacima u vreme kada se na internet bezbednost treba obratiti najviše pažnje, može da dozvoli da se ovako nešto desi? Možda me sve ovo ne bi toliko brinulo da pre par meseci, u jednoj policijskoj stanici nisam slušao kako službenica preko telefona koleginici diktira svoje korisničko ime i šifru za INTRANET.
Ovo nije jedan bezazleni SPAM mejl. Kada je neko uspeo da pošalje ovo kroz @mup.gov.rs server, ja samo mogu da zamislim šta se još može desiti i šta se sve dešava.

Šta radi jedinica za visokotehnološki kriminal? Ko su i šta rade administratori MUP-a?
Mi imamo sreće što nam još uvek cyber napadi nisu počeli, previše smo sitni za ostatak sveta. Kapiram da bi nas par kvalitetnih ljudi sjebalo u roku od 15 minuta tako da nas niko ne bi sastavio.

Možda su samo videli spamovanje preko medija, pa rešili da krenu stopama velikog vođe, a umesto lične promocije, shvatili da možda mogu i zaraditi neku kintu od provizije.

„Evo ne_znam bogu mi.“