Šoljica kafe od 20 EUR

Pre nekih mesec-dva poruka jedne drugarice me je prijatno iznadila. Budim se, standardna provera mejlova, kad odjednom BIP BIP i na ekranu stoji „Pala je i prva milja… :)“

Drugarica je inače završila neki ultra giga fax sa super ocenama, u nadi da će se zaposliti, raditi do penzije i živeti „srećno“… Naravno, do toga nije bilo ništa. Posao nije dobila jer tokom studiranja nije htela da lepi plakate, deli letke, pa je umesto nje, kako to kod nas obično bude posao dobila osoba koja nije ni prići njenim kvalitetima, ali to sad nije toliko bitno…

Pre neke 3 godine kada je mislila da od njenog života neće biti ništa, razočarana u sve, zaposlila se u jednoj pekarici gde i dan danas radi. Poruka koju je poslala značila je da je zaradila prvi milion dinara (oko 8.000,00 EUR). Ne, taj novac nije zaradila radeći u pekari. Taj novac je zaradila tokom poslednje  2 godine radeći kao samostalni web developer. Nakon gotove smene u pekari, koja joj je omogućavala da preživi, gledala je tutorijale, učila, vežbala i nakon 7-8 meseci besplatno odradila svoj prvi sajt. Radila je i dalje besplatno. Više od 5 meseci je pravila sajtove za koje nije uzimala pare, ali je sticala iskustvo da bi danas bila tu gde jeste. Tada mi je rekla da želi da vidi dokle može da ide i da li je to sve toliko sjajno. Nije htela da dira novac sa računa dok ne skupi neku „ozbiljnu“ cifru. Uspela je i ja sam ponosan na nju, jer sam je nagovorio da uči i da radi to što sada radi…

A evo, ja sada sedim u omiljenom kafiću, pijem kafu, posmatram ljude oko sebe… Klinci koji su možda prva godina srednje oduševljeno pričaju o tome kako je Vučić bio u Lučanima. Ne prisluškujem, ali je nemoguće da ne čuješ to. To je ono što je sada najbitnije. Političari, šta je ko kome rekao, koje dete je pobedilo u nekim zvezdicama… Ali dobro, tako su ih roditelji naučili, nisu deca kriva, zaista nisu…

Ovaj kafić mi je omiljeno mesto za rad. Ovde dođem, sednem, stavim slušalice, pustim Elemental i pustim se u kodiranje. Baš kao i toj devojci, meni je programiranje sporedni posao, nešto kao hobi. Ali taj hobi, dok pijem kafu i „igram se“ donese mi minimum 20 eura. Da, sat vremena opuštanja uz kafu i laganog rada vredi bar 20 eura i posla ima koliko hoćeš, samo je pitanje koliko želiš da radiš. A meni je drago što mogu da biram šta želim, a šta ne. I drago mi je što i danas kada imam vremena, dragim ljudima uradim nešto besplatno.

Postoje načini, samo je pitanje da li mi želimo ili ne. Dok god su nam glavna okupacija drugi, a ne mi sami, nećemo ništa postići. Isključite TV, ne kupujte novine, obrišite sve te aplikacije sa vestima. Evo, ovako izgledaju vesti koje ja pratim i super mi je…

IMG_1473

 

Steve Jobs je rekao jednu sjajnu stvar, mislite o tome… „Your time is limited, so don’t waste it living someone else’s life. Don’t be trapped by dogma – which is living with the results of other people’s thinking. Don’t let the noise of other’s opinions drown out your own inner voice. And most important, have the courage to follow your heart and intuition. They somehow already know what you truly want to become. Everything else is secondary“

+20!

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed

Izbornik