Preduzetništvo > Zapošljavanje

U toku je izrada strategije razvoja drage nam Požegice i ja sam u grupi koja se bavi mladima… Drago mi je što će Požega nadam se biti prva čija će strategija imati jako korisne stvari koje direktno pomažu mladima i čine njihov život boljim… No, želim da podelim sa ljudima moje viđenje zapošljivosti mladih…

Non stop pozivaju na neke konferencije, ludila, na kojima se priča o zapošljivosti mladih, o radnim praksama, volontiranjima… Mislim, super je to sve, ali na šta se to svodi?! Programi zapošljivosti se svode uglavnom na to da neko dobije velike pare kako bi mladima dao šansu da rade. Šta se onda desi? Onda mlada osoba dođe u neku firmu gde je kao na toj radnoj praksi, za koju prima neku kintu. U velikom broju slučajeva ta osoba ni ne mora da se pojavljuje tu. Nakon završene prakse, obično se 10-20% njih „zaposli“ jer je to super rezultat za donatora, a onda par meseci kasnije te osobe obično šutnu i zdravo đaci…

Nama cilj ne treba bude da mladi dobiju posao na par meseci i da pričamo kako smo zaposlili njih XY, već da im omogućimo da kreiraju sami posao za sebe i zaposle ljude iz njihovog okruženja.

To je vrlo lako za ostvariti. Sredstva koja bi se davala ortacima koji su vlasnici firmi usmeriti na pomoć mladim preduzetnicima. Stvoriti im povoljnu klimu za razvijanje kroz nabavku opreme, ukidanje taksi, plaćanje režijskih troškova, dati im prostor, a sve to dok ne stanu na noge.. Omogućiti im edukaciju sa stručnim predavačima. Ne mislim na raznorazne profesore. Za mene su pravi predavači ljudi sa iskustvom, a ne sa diplomom. Hoću da mi o biznisu priča neko ko je pokrenuo sopstveni biznis, ko je propao, pa ponovo krenuo i uspeo. Od takvih ljudi se uči. Takvi ljudi će ti dati savet kakav neće nijedan profesor koji nikad ništa nije pokrenuo… Nema veze ako ne uspeju, bar se neće razočarati u državu, sistem. Videće da ne ide i možda probati nešto novo. Ali bar im je pružena prilika da se oprobaju. Neka 2 od 10 uspe, to je i više nego dovoljno. Neka te dve firme zaposle po 3 svojih drugara i drugarica, eto ga napredak…

Kako mi sada funkcionišemo?! Ti si mlada osoba koja ima ideju, koja bi da pokrene biznis. Prvo moraš da pukneš para i para dok skupiš sve papire, a onda obično moraš da iznajmiš prostor, pa da kupiš opremu ako ti treba. Taman sve to završiš, počneš da radiš i misliš da je to to, kad ono CRVC! Eto jedne inspekcije, eto druge inspekcije, evo kazne za ovo, kazne za ono. Ali ni to nije sve. Sad više ne možeš ni da odustaneš. Čak i kada odustaneš opet moraš da otplatiš sve to što su ti napakovali…

I šta onda bude? Onda si razočaran/a, ne radi ti se više ništa, imaš talenat i ideje, ali nemaš hrabrosti već ideš da radiš za 20.000 kod nekog privatnika koji te ne poštuje i tako u krug…

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed

Izbornik