Razmišljam nešto… Koliko je pre sve bilo nekako kul, opušteno, jednostavno… Pre tačno 10 godina, Požega je bila nebrojeno puta bolja nego sad.. Ne samo Požega, nego i okolni gradovi poput Užica, Arilja… Kapiram da je ista situacija i sa ostalim gradovima u Srbiji.

Bili smo urbani, bili smo posebni. Šta smo sad? Sad smo gomila kopija u sistemu gde je sramota biti drugačiji…

Nije to bilo tako davno… 2005. izađeš na ulicu, vidiš repere, reperke, pankere, pankerke… Svuda vidiš mnogo kul garderobe, kikice, marame, martinke, skejterke, kačkete… Šta sad vidiš? Sedim pre nekog vremena u bašti kafića pored jedne škole, gledam ljude… Devojke sve furaju duboke patike – eventualno starke, farmerke, ispeglana kosa, naočare preko pola face, telefon u silikonskoj masci koja je obavezno oblika neke životinje, torba oko ruke… I sve su iste… I svi momci su isti…

Glavna fora je otići u kafanu koja ima retardirano ime, izbaciti XY fotki na fejs, instagram, obavezno se do’vatiti neke čaše / flaše i nazdravljati kada naiđe fotograf, onako, da ispadneš kul…

Eh, taj period do 2010… Rep žurka – tu su reperi, metalci, pankeri… Rok svirka – opet ista ekipa, svi se međusobno posećuju… Izbacuju se pesme svaki dan.. Nastupi na sve strane.

Ne, nisu problem društvene mreže i telefoni. I tada je bilo telefona, slali smo na stotine SMS-ova. Blejali non-stop na MONDO chat-u. Ali je bilo kul biti drugačiji.

Uvek sam žalio što nisam rođen u sred leta. U periodu kada sam bio u srednjoj školi, svi ortaci i ortakinje su rođendane slavili u parku.. Gitare, zezanje, pevanje… Bilo je glupo trošiti brdo para na kafiće. Imali smo malo, alo smo bili srećni.

Voleo bih da se vratim u to vreme… Da se ponovo skupimo u parku, da ne brinemo o lajkovima, pratiocima, ko je kome šta komentarisao…

Keep on rockin’ in the free world! #hood031

https://www.youtube.com/watch?v=H27iwmOWa6g