Moj prvi put u… 🙂

U poslednje vreme mnogo pričamo o međunarodnim treninzima, razmenama, studijskim posetama i ostalim kul stvarima i tako se prisetismo i svojih prvih edukacija…

Moj prvi put..:D

2006. pokrenemo nas nekoliko organizaciju (neformalnu grupu) koja se bavila promocijom hip hop kulture i pravo da vam kažem, super nam je išlo. Jeste da pojma nismo imali o donatorima, projektima, ali smo organizovali desetine kul stvari… Nismo znali šta znači fundraising, ali smo skupljali dosta parica od firmi, pojedinaca, radili sa dosta izvođača.. Sve isplaćivali, a nekima i ostajali dužni (Bookey i Prez – Gospoda) …:D

Ali dobro, nije to poenta.. Poenta je da mene zove drugarica (Mislim da je bila sredina 2007.) i kaže da me prijavila na neki event management trening u Beogradu koji organizuje tamo neka organizacija… Pošalju oni meni mejl sa nekim materijalom koji će se obrađivati i ja prvo izgubim 2-3 dana dok nisam našao gde ću da skinem taj mejl jer je materijal bio u PDF-u, a kod nas internet k’o da ne postoji… Rođaci natrpali 15-ak megabajta materijala.. Možda zvuči smešno, ali tada mi baš i nije bilo… Mislim da je brzina tad bila 256/64…

Skinem ja sve to i počnem da istražujem… Ukupno, oko 300 strana koje su napisali neki stručnjaci.. I počnem ja da čitam sve to… I da učim, učim, učim… Jer kontao sam da će taj seminar biti kao ispit, ono kao oni me ispituju, a ja odgovaram. Još u autobusu kad me uhvatila frka da neću ništa znati, da ću ispati glup tamo, da će mi se ljudi smejati, pa opet izvadim papire i počnem da se preslišavam… Dođemo mi tamo, na stolicama agende… I sve super, ali mi nešto nije jasno… Šta je enerdžajzer?! :O Gledam, ne kapiram, kontam da je to neka Guarana ili RedBull, da se osvežimo…

I onda se sve menja… Onih 300 stranica koje sam učio nedelju dana, ne da niko nije pogledao, nego sam ja bio jedina budala koja je to odštampala, podvlačila, pročitala uopšte… Ali sam tad skontao da je neformalno obrazovanje ZAKON! Kroz igrice, vežbe, prezentacije sam za ta 3 dana naučio više nego što bi pisalo u 3 000 strana knjige… Kad se setim svega toga, smešno mi, ali koliko god bilo smešno, kapiram da većina srednjoškolaca, studenata razmišlja kao i ja što sam razmišljao tada… Vide pozive za razne stvari, ali nemaju hrabrost da se uključe…

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed

Izbornik