U poslednje vreme se svi lože na mobilne aplikacije, a od kada se pojavio konkurs Telenor fondacije, pozvalo me je bar 15 ljudi koji žele da u okviru svojih projekata rade aplikacije koje će imati razne neke ultra kul funkcije.. Što će reći da će konkurencija biti velika. Ali, zašto „društveno korisne“ aplikacije i nisu baš najbolja ideja i zašto će kod nas uspeti jedna u hiljadu?! Postoji dosta razloga, ali ću vam navesti samo nekoliko primera…

1. KEŠ / PARE / MONEY-MONEY – Koliko god „kul“ neki donatori bili, neke značajne razlike među njima nema. Retko kog donatora interesuje šta ste vi to konkretno uradili, kako ste promenili svet oko vas. Ono što ih zanima je da opravdate svaku paricu, da finansijski izveštaj bude ispeglan. To je ono što je bitno. Problem je u tome što aplikacija koja zaista radi posao koji vi želite košta. Kad kažem košta, mislim BAŠ KOŠTA. Recimo ako je budžet Telenor Fondacije 15k eura, za pristojnu aplikaciju morate izdvojiti bar trećinu. (Pod uslovom da želite da je koristite na jednoj platformi) To je minimum. Koliko vas sme da pošalje prijavu na konkurs gde će trećina para biti isplaćena jednoj firmi, a da se ne plaši da će biti odbijen/a?
2. PROGRAMERI – E sad. Pošto nema ništa od 5 somića evrića za programiranje i dizajn po aplikacijji, šta vi radite? Angažujete ultra-mega-giga programera koji će to da odradi za vas ispod cene… To su uglavnom oni programeri koji se pojavljuju na raznim Hakatonima, Facebook grupama i slično koji će to d’ urade za 500 evra. Odmah da se razumemo, nemam ništa protiv tih ljudi, ne sumnjam da znaju posao, ali ipak… Još kada vam kažu da će sami raditi aplikaciju sa toliko super moćnih funkcija… Takvi ljudi su uglavnom sposobni da rade obične aplikacije koje nisu zahtevne, a to su obično informativne aplikacije. Šta se onda desi?! Date programeru da radi aplikaciju, on je upropasti, pa polako odustajete od funkcija, a na kraju se vratite na osnovnu, običnu informativnu aplikaciju…
3. PRAKTIČNOST – Ako radite Android aplikaciju, ona mora biti optimizovana za sve uređaje i sve poslednje verzije sistema jer ono što ne želite je da vas korisnici pljuju po društvenim mrežama zato što aplikacija puca na Alcatel Idol mini ili Samsung S3. Za iOS je stvar malo drugačija. Apple proverava svaku aplikaciju pre objavljivanja, tako da ako se aplikacija nađe na Apple Store-u, onda sigurno radi, ali isto tako mora biti optimizovana za sve verzije iPhone-a i iOS-a koje su trenutno zastupljene, a kojih je svakako manje nego Androida.
4. ZAŠTOOOOOO? – Zašto bih ja, kao građanin, koristio vašu aplikaciju?! Zato što ću se osećati lepo ako na aplikaciji pročitam vest koju ste objavili?! Krenite od sebe. Koje aplikacije najčešće korisitite u telefonu? Ja recimo svakodnevno koristim mail, fb, messenger, poruke, ebay, drive, music, banku, maps i još par aplikacija. Nemam aplikacije novina, avio kompanija itd. Ljudi koriste aplikacije koje su im svakodnevno potrebne i koje svakodnevno imaju novi sadržaj, a da pri tome omogućavaju interakciju (komentarisanje, igrice itd). Dakle , vaša aplikacija mi samo zauzima mesto, troši resurse. Ovde postoji jedan trik, a on se na čisto SRPSKOM zove „Gejmifikacija“. Ako ne znate šta je to, onda bi vam nekadašnji Foursquare, sadašnji Swarm bio najbolje objašnjenje. Dakle ja odradim nešto u aplikaciji, za to dobijem neku virtuelnu nagradu i osećam se super jer imam više virtuelnih nagrada od komšije. Zašto je recimo FitBit narukvica super, osim što meri korake, kalorije i slično? Zato što aplikacija upoređuje tvoje rezultate sa rezultatima prijatelja, pa te opominje da radiš stvari kako bi bio bolji. A gejmifikacija košta. Što nas ponovo vraća na prvu stavku – PARE. Dakle, nemate gejmifikaciju, nemate interakciju sa korisnikom – ODUSTANITE.

E pošto ja mrzim ljude koji imaju kritiku na sve (oni se uglavnom nazivaju expertima), koji znaju sve mane, znaju kako nešto ne treba da radite, ali isto tako ne znaju kako treba, ja ću vam reći koje je alternativno rešenje.

Ako već želite da se bavite mobilnim uređajima i ako mislite da je to ono za šta će Telenor da vam da parice, onda se fokusirajte na web. Danas je velika većina sajtova prilagođena mobilnim uređajima. Svaka platforma na kojoj nastaju sajtovi, svaki framework, sve je napravljeno tako da izgleda savršeno na telefonima, tabletima, računarima. Osim toga, sajtovi vam omogućavaju da kreirate kakav god sadržaj vam padne na pamet. Lako je napraviti interakciju sa korisnikom putem komentara, deljenja sadržaja na društvenim mrežama, kreiranjem profila,  čak i notifikacija. Ne morate da brinete da li će sajt pući ako mu šaljete fotografiju velike rezolucije. Postoji dosta razloga. Ovde zaista možete proći sa 500 eura ako imate sreće.

Dakle, ako niste milion posto sigurni ćete i vi sami aplikaciju koristiti svakodnevno i da je to baš ono što vam treba, onda se preusmerite na web.

Stay hungry – stay foolish…