Danas će svi pričati kako na nama svet ostaje, kako smo jako bitni za društvo, kako se ponose nama… Da, danas je Međunarodni dan volontera… U nekim zemljama, možda stvarno sve ovo i misle, a što se nas tiče…

Da se prisetimo jedne situacije od letos…

Objavim ja jedan status na fejsbuku o iskorišćavanju „volontera“ u Požegi…

„A onda u poslednjem trenutku se pojavite na TV-u, recite kako vam trebaju volonteri za MOSI, kako mladi treba da se uključe, kako je na nama budućnost. Delite statuse kao za poplave, cimajte ljude da istovaraju opremu, a onda ih opet zaboravite 13-og kada sve prođe… ‪#‎MOSI2015‬ STOP ZLOUPOTREBI MLADIH!“

I šta se desi?! Postaneš neprijatelj sistema broj 1!

Predsednik opštine zove koordinatora KzM da demantuje to što sam ja napisao. Pa ‘alo! Zoveš osobu koja je spona između mladih i tebe da demantuje to što sam ja rekao?! Click, help?!

Na još par pitanja nikada nisam dobio odgovor…

Šta su uradili?! Uspaničeni da volontera neće biti, obećaju dnevnice od po 600 dinara. Sad, imate mladu osobu od 13-14 leta koja btw po NSM (Nacionalnoj strategiji za mlade) čak nije ni u kategoriji mladih, a koja razmišlja ovako:

„Ok, imam 13-14 godina. Nemam gde da radim. 4 dana na MOS igrama puta 600 dingera = 2 400 din. Prijavljujem se“

I ne prijavi se samo on/ona, već se prijavi njih 120! Nema selekcije, nema prijavnih formulara, ono haos totalni. Pobedili su mene koji sam ukazao na problem. Dobro, to što su odlučili da deca ipak ne dobiju po 600 dindži već onako „kako kome“, to je manje važno… To što je važno je da od tada nisu ni pomenuti… Zaboravljeni su.. Do neke druge prilike, dok im ne zatreba jeftina (čitaj besplatna) radna snaga…

Opet pišem na vreme, u nadi da će se neko od nadležnih iz institucija setiti da objavi bar neku zahvalnicu na svojoj stranici / sajtu…

Dragi mladi, srećan vam Međunarodni dan volontera…